Potpuno sam ostala opčinjena lepotom predela, onim što priroda bez čoveka može napraviti... I mislim da me ta divlja prirodna lepota iscelila... obnovila... dala mi snage da idem dalje putem kojim me srce vodi...
P.S. Kao što predpostavljate ove nedelje na blogu biće recepti inspirani planinom na koju smo svratili posle mora...
Dugo sam razmišljala koji recept ovde da stavim, šta je to tako karakteristično za to podnevlje a onda sam se setila jedne table gde je između ostalih đakonija pisalo i cicvara.
Čula za nju (nikad jela) ali nije od onih jela koja su obeležila moje detinjstvo. Starinsko jelo jeste, zahteva strpljenje i istrajnost u pripremi ali isplati se. Malo sam istraživala recepte za cicvaru, naišla na dosta varijacija na temu i na kraju se odlučila za najjednostavniju što se tiče sastojaka ali zato kalorijski... bomba.
![]()
![]()
Ono još što ne volim kod tih starih recepata je što zvuče od prilike ovako:
"Uzmeš kajmak, kad se istopi staviš brašno i stalno mešajući kuvaš dok ne pusti mast."
E sad ti budi pametan koliko kajmaka, koliko brašna, na kojoj temperaturi... Možda zato prvi pokušaj nije uspeo. Mnogo brašna očigledno a na kraju sam dobila nešto kao brašno prženo na kajmaku... Ukusno ali nije to TO.
![]()
![]()
Sledećeg dana krenem opet... uzmem sad mešavinu vode i kajmaka na početku i dodam manje brašna i... Kada sam se već preznojila od mešanja i cicvara je pustila masnoću i znala sam da je to TO.
![]()
![]()
![]()
![]()
I da, kažu da se tradicionalno služi sa barenim krompirom i kiselim mlekom...
![]()
Potrebno je:
(za 1-2 osobe)
130 g starog kajmaka
150 ml vode
60 g belog projinog brašna (3 kašike)
![]()
![]()
![]()
![]()
Način pripreme:
U šerpicu sam stavila kajmak i vodu pa lagano zagrevala dok se kajmak nije istopio a i kasnije do vrenja. Onda sam sklonila sa vatre i stalno mešajući (drvenom varjačom, uvek u istom smeru(?!)) lagano dodala brašno. Nastavila sam da mešam par minuta tako van ringle a onda sam vratila na laganu vatru (postepeno je povećavala do umerene) i mešala dobrih 30-ak minuta dok cicvara nije pustila masnoću. Onda je kažu i gotova.
![]()
![]()
![]()
![]()
Na tanjir sam s jedne strane stavila kriške barenog krompira, s druge cicvaru, prelila je sa malo masnoće koju je pustila i poslužila sa kiselim mlekom.
Ono još što ne volim kod tih starih recepata je što zvuče od prilike ovako:
"Uzmeš kajmak, kad se istopi staviš brašno i stalno mešajući kuvaš dok ne pusti mast."
E sad ti budi pametan koliko kajmaka, koliko brašna, na kojoj temperaturi... Možda zato prvi pokušaj nije uspeo. Mnogo brašna očigledno a na kraju sam dobila nešto kao brašno prženo na kajmaku... Ukusno ali nije to TO.
Sledećeg dana krenem opet... uzmem sad mešavinu vode i kajmaka na početku i dodam manje brašna i... Kada sam se već preznojila od mešanja i cicvara je pustila masnoću i znala sam da je to TO.
I da, kažu da se tradicionalno služi sa barenim krompirom i kiselim mlekom...
Potrebno je:
(za 1-2 osobe)
130 g starog kajmaka
150 ml vode
60 g belog projinog brašna (3 kašike)
Način pripreme:
U šerpicu sam stavila kajmak i vodu pa lagano zagrevala dok se kajmak nije istopio a i kasnije do vrenja. Onda sam sklonila sa vatre i stalno mešajući (drvenom varjačom, uvek u istom smeru(?!)) lagano dodala brašno. Nastavila sam da mešam par minuta tako van ringle a onda sam vratila na laganu vatru (postepeno je povećavala do umerene) i mešala dobrih 30-ak minuta dok cicvara nije pustila masnoću. Onda je kažu i gotova.
Na tanjir sam s jedne strane stavila kriške barenog krompira, s druge cicvaru, prelila je sa malo masnoće koju je pustila i poslužila sa kiselim mlekom.
