Maštamo, maštamo, zamišljamo, isčekujemo a onda ništa ne ispadne onako kako smo zamišljali, maštali i očekivali. Kiša sipi li sipi, blato, bare, magla... Ni malo idilično reklo bi se na prvi pogled. Ipak hodamo, uživamo i prelepo nam je... Smejemo se, gacamo po barama, uživamo u mistici i nadamo se da nećemo imati bliski susret medveđe vrste :). Nailazimo na znake da ih ima na Tari (kasnije smo u novinama pročitali da su baš tog dana negde na Tari uhvatili najvećeg medveda ikada i stavili mu odašiljač za praćenje), magla podpaljuje maštu, određeni mirisi zveri uz put još i više... ali lepo je...