"...Prirodno je da čovek nosi u sebi nešto od dana koji su prošli,
prirodno je i da misli na budućnost i da mašta o njoj, ali živeti ma
i delimično u prošlosti, ili u budućnosti, opasno je i nezdravo.
To znači trovati trenutak u kome živimo, ne spasavajući ništa od
prošlosti i ne radeći ništa za budućnost. Najvećim i najboljim delom
svoga bića, glavninom srca i razuma, čovek treba da je uvek i ceo
u sadašnjem trenutku, u jednom pravom i jedinom mogućem životu.
Naravno, sve je to lako kazati..."
(Ivo Andrić)