...Ima dana koji više nego drugi podsećaju na prolaznost... vremena, nas, svega...
Neki osećaji su mi baš zacementirani u sećanju, neke misli... Doveli smo slatkicu prvi put u školu na ona testiranja pred prvi razred... I pored nas su prolazili "džinovi" od osmakinja... Pitala sam se kada i kako će izgledati kada ona bude tolika... Bila mi je to neka daleka budućnost koju ne mogu ni zamisliti... A evo sada, devet godina kasnije i sinkić završava sa osnovnom školom, izrastao je u "džina" prema kome sam ja "patuljak"... I jureći za svakodnevnim problemima, pokušavajući da "preživim dan" godine su prozujale, ja duboko u sebi ostala ista (spolja naravno ne) a samo po njima vidim koliko je u stvari prošlo, koliko vreme gazi i koliko mi je malo još ostalo...
Neki osećaji su mi baš zacementirani u sećanju, neke misli... Doveli smo slatkicu prvi put u školu na ona testiranja pred prvi razred... I pored nas su prolazili "džinovi" od osmakinja... Pitala sam se kada i kako će izgledati kada ona bude tolika... Bila mi je to neka daleka budućnost koju ne mogu ni zamisliti... A evo sada, devet godina kasnije i sinkić završava sa osnovnom školom, izrastao je u "džina" prema kome sam ja "patuljak"... I jureći za svakodnevnim problemima, pokušavajući da "preživim dan" godine su prozujale, ja duboko u sebi ostala ista (spolja naravno ne) a samo po njima vidim koliko je u stvari prošlo, koliko vreme gazi i koliko mi je malo još ostalo...