JA U KUHINJI...

Ima prijatelja koji tačno znaju šta da mi poklone a da me obore sa nogu... Tako kad mi je Milkica poslala kesu punu začinskog bilja i lisnatog kelja (kale) ja sam "odlepila" od sreće :) Hvala draga...
Kale (lisnati kelj) sam često viđala po stranim blogovima ali ga kod nas nikad nisam videla na pijaci ili gde već tako da sam se baš oduševila kada sam otvorila kesu i ugledala puno lisnatog kelja ;)
Ove nedelje par recepata kako ga upotrebiti ako ga negde nađete ili ako ga imate u svojoj bašti jer mu je sad vreme a jako je fin i zdrav, mi smo se potpuno oduševili.

Potrebno je:

(za 2 osobe)

10-ak listova lisnatog kelja (kale)

1 glavica crvenog luka

2 čena belog luka

50-100 g pancete

malo maslinovog ulja

himalajska so, biber

malo parmezana

8 listova paste za lazanju

Način pripreme:

Lazanje sam iskidala na kvadrate i klasično kuvala po uputstvu sa pakovanja.

U međuvremenu sam na malo maslinovog ulja prodinstala luk seckan na rebarca (posoljen) i pancetu seckanu na prutiće. Kada je luk omekšao dodala sam lisnati kelj kome sam odvojila stabljike a listove grubo isekla. Sve zajedno sam još malo posolila, pobiberila, dodala beli luk (sitno seckan) i dinstala oko 5 minuta tj. dok lisnati kelj blago nije krenuo da "vene".

Kuvanu pastu sam umešala u pripremljeni kelj, servirala na tanjire i od gore posula sa malo parmezana i prelila sa malo maslinovog ulja.

Po raznim, stranim, blogovima videla sam da često prave čips od lisnatog kelja, ja nisam ali možda u ovim pizzama kelj najviše ima tu neku strukturu i super je tako mestimično hrskav u kombinaciji sa leblebijom, hrskavim testom, maslinovim uljem... ma super.

Nego htela sam vam reći par reči o drvenoj dasci koju možete videti na slikama. Još jedan poklon koji me je potpuno oduševio jer je stigao iznenada, od potpunog "neznanca". HVALA!
Ako vam treba daska za sečenje, serviranje, kao podloga za vrele šerpe ili zašta god, svratite na fb stranicu Vrdnik-drvo i sigurna sam da ćete naći nešto po svom ukusu. A ako ne, slobodno kontaktirajte vlasnika i po vašim željama, zamislima, idejama, napraviće šta god poželite ;)

Potrebno je:

za testo:

400 g brašna

oko 200 ml tople vode

20 ml maslinovog ulja

malo soli

pola pakovanja svežeg kvasca (20g)

1 kašičica smeđeg šećera

za premaz:

180 g kisele pavlake

1 čen belog luka

1 kašičica tucane, ljute, paprike

malo himalajske soli

i još:

10-ak listova lisnatog kelja

300-400 g kuvane leblebije

1 glavica crnog luka

2 čena belog luka

maslinovo ulje

himalajska so

par listova goveđe pršute

malo parmezana

Način pripreme:

U činiju za mešanje stavila sam kvasac, šećer i malo tople vode a kada je kvasac krenuo da "radi" dodala sam ostatak vode, ulje, brašno i so i zamesila testo. Ostavila sam ga da naraste.

U međuvremenu sam pripremila premaz za pizze tako što sam dobro pomešala kiselu pavlaku, beli luk (rendan), ljutu, tucanu, papriku i malo soli.

Na malo maslinovog ulja prodinstala sam crveni luk seckan na rebarca, dodala lisnati kelj (koji sam predhodno dobro oprala, odvojila od stabljike i na krupnije isekla), beli luk, so i sve zajedno dinstala dok kelj malo nije omekšao 3-4 minuta (ne treba skroz da "svene"). Pred kraj sam dodala i leblebiju.

Nadošlo testo sam istresla na dasku za mešanje, oklagijom što više rastanjila i vadila krugove prečnika oko 10-15 cm (ostatke premesila pa opet rastanjila i tako dok nisam utrošila celo testo). Krugove sam stavljala na pleh, (na papir za pečenje), svaki izbockala viljuškom, namazala pripremljenom pavlakom, na pavlaku stavila malo lisnatog kelja i leblebije, prelila sa malo maslinovog ulja i onda pleh stavila u rernu predhodno zagrejanu na najjače na 10-15 minuta tj. dok testo sa strane nije krenulo fino da rumeni.

Izvadila sam mini pizze, stavila na dasku za serviranje, posula sa malo parmezana i poslužila sa malo goveđe pršute...

Savet: Naravno da po želji umesto mini varijante možete napraviti i jednu-dve veće pizze.

Lagana i zdrava supica... Uz koju krišku ovog hleba savršeno :)

Potrebno je:

(za 4 osobe)

1 glavica crvenog luka

50 g pancete

2-3 šargarepe

2 srednja krompira

500 g žute boranije

2 čena belog luka

10-ak većih listova lisnatog kelja

malo maslinovog ulja

himalajska so, biber

malo listića parmezana

i još opciono:

malo slatke pavlake

malo kurkume + bibera

Način pripreme:

U šerpi, na malo maslinovog ulja prodinstala sam sitno seckan crveni luk. Kada je krenuo da se karamelizuje dodala sam i sitno seckanu pancetu a nešto kasnije i šargarepu. Nastavila sam sa dinstanjem dok šargarepa nije krenula da rumeni a onda sam dodala seckan krompir, boraniju, beli luk. Nalila sam sve vodom da ogrezne, posolila, pobiberila i kuvala oko 20 minuta tj. dok povrće nije omekšalo.

Pet minuta pred kraj kuvanja dodala sam i na krupnije seckan lisnati kelj i kuvala dok malo nije omekšao.

Serviranje: Na tanjire za serviranje sipala sam supu, posula sa malo peršun lista i listića parmezana a možete dodati i malo slatke pavlake i kurkume.

Napomena: Ako želite posnu varijantu samo izoslavite slaninicu, parmezan i pavlaku...

Nemojte da vas zavaraju zdravi sastojci jer ovo je energetska bomba u pravom smislu te reči, dovoljna je jedna pločica da vas drži sitim duži period, a tako prokleto su dobre i teško je zaustaviti se na jednoj ;)

Drvena daska by Vrdnik-drvo

Potrebno je:

(za kalup 20x30 cm)

200 g sirovih urmi bez koščice

20 g sirove golice

30 g sirovog semena suncokreta

150 g sirovih lešnika (ili badema, oraha...)

30 g kakao praha

30 g kokosovog ulja

30 g ovsenih pahuljica

1 velika kašika chia semenki

Način pripreme:

U električnu seckalicu sam stavila sve sastojke (osim ovsenih pahuljica i chia semenki) i pulsno miksala dok se sve fino nije povezalo.

Dodala sam zatim ovsene pahuljice i chia semenke, sve dobro promešala i preručila u kalup obložen papirom za pečenje. Malom špatulom sam sve dobro poravnala i stavila u frižider na par sati.

Izvadila sam smesu iz frižidera, isekla na štanglice 5x5 cm i servirala.

Fast food u onom najpozitivnijem smislu. Treba vam nekih 20-ak minuta za jelo puno različitih nivoa ukusa, tekstura...

Djinten (kumin) je začin koji mi je stigao u paketu od drage Sladoled tj. Slađe, jako zdrav i ukusan začin... uz dodatak kurkume i bibera (koji pojačava pozitivna tj. zdrava dejstva kurkume) običnu piletinu diže na sasvim novi nivo...

Potrebno je:

(za 4 osobe)

2 veća bela mesa (oko 800 g)

malo maslinovog ulja

1 glavica crnog luka

1 ljuta papričica

5-6 svežih urmi

100 g sirovog badema

peršun list

himalajska so, biber

za marinadu:

50 ml maslinovog ulja

1 ravna kašičica kurkume (curcuma-e)

1 ravna kašičica kumina (cumin-a)

1 ravna kašičica kajenskog bibera (ljute mlevene paprike)

sveže mleven šareni biber

1 ćen belog luka

za kus-kus:

300 g kus-kusa

450 ml vrele vode

himalajska so

malo maslinovog ulja

Način pripreme:

U dublji tanjir stavila sam sve sastojke za marinadu (beli luk izrendala), dodala na kockice iseckano meso, sve dobro promešala, prekrila folijom i stavila u frižider na par sati, može i preko noći.

Na malo maslinovog ulja prodinstala sam sitno seckan crni luk (posoljen) pa kada je omekšao dodala ljutu papričicu a malo kasnije i meso. Sve zajedno sam pržila na jačoj vatri 7-8 minuta a onda dodala seckane urme i sve još kratko prodinstala.

U trenutku kada sam krenula sa pripremanjem mesa u činiju sam stavila kus-kus, prelila vrelom vodom, dodala soli, malo maslinovog ulja i ostavila poklopljeno 10-ak minuta tj. dok nisam pripremila meso.

Na tanjire za serviranje stavila sam kus-kus a od gore pripremljeno meso, malo peršun lista i seckanih badema.

Savet: A možete i u kus-kus dodati pripremljeno meso, sve dobro promešati, dodati i peršun list i seckane bademe pa servirati.

Recept je objavljen u novembarskom broju magazina MEZZE na str. 80-81.

Još jedna marinada za piletinu koja suvo belo meso učini sočnim i mekanim. Do sada sam pileće belo meso marinirala u jogurtu i u marinadi na bazi vode. Ova marinada je isto fenomenalna, a u kombinaciji sa začinima uobičajeno belo meso pretvara u nešto sasvim posebno.

Potrebno je:

(za 4 osobe)

800 g pilećeg belog mesa

za marinadu:

150 ml kokosovog mleka

sok jedne mandarine

1 kašičica kurkume

1 kašičica kajenske paprike (ljute mlevene paprike)

1/2 kašičice mlevenog đumbira

himalajska so, biber

za prilog:

1 kg mladih krompirića

maslinovo ulje

himalajska so

za salatu:

rukola

nar

crveni luk

Način pripreme:

Meso sam očistila, oprala, isekla na manje šnicle (ako su mnogo debele prepolovila ih) i stavila u marinadu koju sam napravila tako što sam pomešala sve sastojke za istu. Prekrila sam činiju providnom folijom i stavila u frižider na minimum 3 sata (a najbolje preko noći).
Krompiriće sam dobro oprala, prepolovila, kuvala 10-ak minuta u dosta slane vode a onda prebacila u pleh, prelila sa maslinovim uljem (slobodno budite malo darežljiviji) i stavila u rernu na 200 stepeni na nekih sat vremena tj. dok fino nisu porumeneli sa svih strana (s vremena na vreme sam ih okretala). Isključila sam rernu i krompir ostavila unutra dok meso nije bilo gotovo.

Meso sam izvadila iz frižidera nekih 30 minuta pre pečenja da se malo "zagreje" na sobnoj temperaturi tj. izvadila sam ga i iz marinade i što više skinula istu sa mesa (da ne bi gorela pri pečenju). Marinadu sam zatim prebacila u plehano lonče i kuvala nekih 10-ak minuta na umerenoj vatri a onda preručila u posuducu za serviranje sosa i ostavila da se ohladi.

Kada je krompir bio gotov zagrejala sam grill tiganj i pekla meso po 5-6 minuta sa svake strane, izvadila na plehani tanjir, prekrila folijom i stavila u isključenju rernu pored krompira na par minuta tj. dok nisam napravila salatu.

Salatu sam napravila tako što sam iseckala crveni luk na rebarca, dodala rukolu, nar i začinila (himalajskom) solju i maslinovim uljem.

I znači na tanjire za serviranje stavila sam s jedne strane meso posuto sa malo tucane ljute paprike a sa druge strane pečene krompiriće, salatu i sos od marinade.

Savet: Kada otvorite konzervu kokosovog mleka trećinu iskoristite za ovu marinadu a ostatak raspodelite u dve plastične čaše i zamrznite pa koristite prema potrebi.

Volim da kupim svežu ribu kad god rešimo da jedemo ribu... Skuše obično nalazimo po hiper marketima, bez glave i smrznute... I jeste da je lakše samo je odmrznuti i pripremiti i jeste malo zamorno i "gadno"čistiti svežu ribu ali ja ipak uvek glasam za svežu ako je mogu naći...

Potrebno je:

(za 4 osobe)

6 manjih ili 4 veće sveže skuše

1-1,5 kg krompira

3-4 male glavice crvenog luka

200 g mini paradajza

1 limun

za umak za ribu:

1 veza svežeg peršun lista

2 čena belog luka

himalajska so

maslinovo ulje

sok jednog limuna

Način pripreme:

Priprema umaka za ribu: Peršun list sam sitno iseckala, dodala rendan beli luk, himalajsku so, limunov sok i maslinovog ulja dovoljno da dobijem malo ređi umak.

Priprema ribe: Skuše sam očistila: pošto skuša nema krljušt odmah sam prešla na sledeći korak a to je isekla stomak od analnog otvora do u visini škrga i nežno izvadila unutrašnjost pošto je meso skuše jako nežno... Izvadila sam i škrge i ribe dobro oprala i prosušila.

Krompir sam isekla na deblje kolutove, kuvala 7 minuta u ključaloj (slanoj) vodi a zatim stavila u pleh (na papir za pečenje), prelila sa malo pripremljenog umaka za ribu i stavila u rernu na pola sata i 200 stepeni.

Skuše sam unutra i spolja premazala pripremljenim umakom od maslinovog ulja i posle 30 minuta stavila na krompir, na njih stavila i malo limuna a pored i male glavice crvenog luka sečene na pola i nastavila sa pečenjem još nekih 15-20 minuta. 5 minuta pred kraj tog vremena dodala sam i mini paradajz.

Kada sam ribu izvadila iz rerne sačekala sam 5 minuta da malo "odmori" a onda servirala sa preostalim umakom za ribu.

Dodatak: Riba je savršena i hladna, sledećeg dana sa malo ovog umaka za ribu...tako da slobodno možete napraviti i malo veću količinu nego što je potrebno za jedan obrok.

(Prevoj Samar)(Vražje jezero)(Katun Lokvice)(Bobotov kuk)

I naravno da nismo odustali od pokušaja da osvojimo Bobotov kuk (najviši vrh Durmitora i Crne Gore uopšte). Jer još od kada su prvi put hodali tom divljom lepotom rekli su mi, jednoglasno, da sledeće godine žele da osvoje najviši vrh Durmitora. A ja, ja nisam baš bila za to... Činilo mi se kao preveliki i preriskantni zalogaj za nas, u odnosu na sva dotadašnja "penjanja"...

A onda kada je sudbina svoje kockice složila tako kako ih je složila jednoglasno smo rekli da ćemo se ovog leta popeti tamo i uspon posvetiti NJEMU... NJEMU koji nas je prerano napustio, NJEMU koji bi danas proslavio svoj 38-mi rođendan, NJEMU čije srce i dalje kuca i daje impuls života nekom drugom, NJEMU koji će živeti u nama dok je nas...

Da budemo iskreni imala sam noćne more danima pred uspon, pokušavala da izvrdam, mrdam... sve samo da se ne penjemo na Bobotov kuk jer sam dosta čitala (i suviše), dosta gledala filmiće penjanja i delovalo mi je suviše rizično...

Tu više nije bilo pitanja izdržljivosti, kondicije... bio je strah pitanja "grešaka"čija je cena život... a ONI su mi suviše dragoceni, suviše vredni... vredniji od svih vrhova ovog sveta...

Ipak nadglasana sam i dan pred uspon nekako sam se smirila i pomirila i...

Nije tako strašno... Laganica smo ga osvojili i moj strah je bio neosnovan.

Da se razumemo, nije lagana šetnja, ima rizika, ima strmina, ima litica i svega ali sve se to da savladati... I jeste da se greške ne praštaju ali... U životu ponekad treba udahnuti duboko i bez obzira na sav strah ovog sveta prepustiti se prirodi. (mada i proceniti svoju trenutnu spremnost jer par nedelja pre nismo bili spremni, a krenuli smo...)

"...Između bojazni da će se nešto desíti i nade da možda ipak neće, ima više prostora nego što se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mračnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek..."

Na uspon smo krenuli sa strane Sedla a tu smo se i vratili... I sad priče o siparu gde ideš korak napred dva nazad (gori sipar je kada se ide na prevoj Samar), o strmini gde hodaš ivicom ponora od 800 m (gde je na dnu Škrčko jezero)... i sve druge priče... bolje da nisam čula, čitala... jer su mi samo unele nemir...

Jeste ide se liticom i jeste jezivo ako gledaš iza sebe i sve to stoji ali nije toliko strašno kada si tu, kada hodaš, kada gledaš... Strašnije je kada razmišljaš...
I jeste da na delovima hodaš sa sve četiri "noge" ali sve to ima svoju draž i jako je lepo (uz maksimalnu opreznost koja se podrazumeva na ovakvim usponima, i kondiciju naravno)...
Na kraju mi je došlo da zagrlim Durmitor... ceo tako lep i divlji...

Naravoučenije, ne čitajte iskustva drugih kada idete u planinu već jednostavno idite i doživite je na svoj način! (i budite pažljivi svakako ;) )

Kada krenete na uspon već na početku imate opaku uzbrdicu, veranje liticom i nekako se prepadnete šta vas čeka kasnije ako je početak ovakav ali posle određeni deo puta je manje više "ravan" i prelep... Pred vama su ogromne gromade stena, Šiljci, u daljini Pasovi... dolina Surutka... I dolazite do podnožja, jezera Zeleni vir, posle sat ipo vremena hoda (tu je raskrsnica za Bobotov kuk i Samar)... i od tada ide ozbiljan uspon na Bobotov kuk... Prvo siparom idete gore-gore... do prevoja gde se vidi Škrčko jezero i gde se spajaju staze onih koji idu preko Crnog jezera - Lokvica i onih preko Sedla, onda ima određenog dela gde se držite za sajle i gledate u Škrčko jezero dosta ispod vas ali nije tako strašno kako sam mislila, deci je taj deo bio još i najzabavniji... A meni je taj deo bio najveća noćna mora u razmišljanjima (snovima)... Samo pažljivo i lepo je... A onda sajla prestaje i sa sve četiri polako dolazite do vrha... Prelepog, čarobnog, moćnog... Pogled na sve strane je zaista čaroban i iskustvo koje vredi svog straha, znoja, proklizavanja, nespavanja, svih molitvi...

I iako smo imali dosta vremena na kraju nas je nevreme poteralo da požurimo nazad a u stvari celo "nevreme" je bilo tu samo da bih nas počastilo dugom na kraju uspona... Ne nekom jakom ali ipak duga je DUGA i nama uvek znak nečeg lepog, pozitivnog...

A i deci je taj dan ostao vrlo upečatljiv ne samo zbog boljeg upoznavanja sebe samih i svojih granica, predivnih pogleda, čistog vazduha, snega i cveća... već zbog shvatanja vrednosti i tananosti naših života koje prečesto uzimamo zdravo za gotovo...

I... mislim da je sasvim jasno zašto ovog puta nema recepta, barem ne onog o hrani...

(Prevoj Samar)(Vražje jezero)(Katun Lokvice)(Bobotov kuk)

"Hvala svima koji su se smejali mojim snovima

vi ste inspirisali moju maštu.

Hvala svima koji su želeli da me stegnu u svoje šeme,

oni su me naučili da kolika je vrednost slobode.

Hvala svima koji su me lagali,

vi ste mi pokazali snagu istine.

Hvala svima koji nisu verovali u mene,

vi ste od mene očekivali da pomerim planine.

Hvala svima koji ste me otpisali

vi ste podstaknuli moju hrabrost.

Hvala svima koji ste me napustili,

vi ste mi dali prostora da stvaram.

Hvala svima koji ste me izdali i zloupotrebili,

vi ste me pretvorili u osvetnika.

Hvala svima koji ste me povredili,

vi ste me naučili da rastem u svom bolu.

I važnije od svega toga,

hvala svima koji me vole

takvog kakav sam,

oni mi daju snagu da živim."

Paolo Koeljo

♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Potrebno je:
(za 3-4 pleha tj. dve limene kutije za keksiće)

480 g brašna
1/2 kašičice sode bikarbone
3 kašičice začina za speculaas keks
1/4 kašičice (himalajske) soli

200 g putera
220 g svetlog muscovado (smeđeg) šećera
70 ml mleka

Način pripreme:
Sve suve sastoje iz prve grupe sastojaka stavila sam u činiju i dobro promešala.
U drugu posudu za mućenje stavila sam puter (sobne temperature) i mikserom ga dobro izradila a onda dodala smeđi šećer i nastavila sa miksanjem dok sve nije postalo fino i vazdušasto. Sledilo je dodavanje polovine brašna i smanjivanje brzine na mikseru na najmanje. Dodala sam zatim mleko a kada se i ono fino povezalo ostatak brašna i miksala dok sve nije postalo ujednačeno mrvičasto.

Isključila sam mikser i ručno mesila testo dok se sve nije povezalo u kompaktnu masu a onda ga podelila na 3 dela, svaki rukama malo rastanjila, umotala u alu-foliju i stavila u frižider da se dobro ohladi (na par sati ili preko noći).

Uzimala sam zatim deo po deo testa i tanjila između dva lista papira za pečenje na debljinu 4 mm a onda modlama vadila željene oblike i ređala ih na pleh (obložen papirom za pečenje).

Rernu sam zagrejala na 220 stepeni i stavljala jedan po jedan pleh. Pekla sam keksiće 12 minuta (dok blago nisu krenuli da rumene) s tim da sam posle 6 minuta otvorila rernu i keksiće koji će imati otisak srca pečatom stisla, zatvorila rernu i pekla još 6 minuta.
Keksiće sam prvo ostavila u plehu par minuta (da se malo stegnu) a onda prebacila na rešetku da se potpuno ohlade pa u limenu kutiju do korišćenja.

Savet: Deo keksića sa pečatom pravila sam tako što sam prvo vadila krugove prečnika kao pečat i tako na sveže testo utiskivala pečat međutim kasnije tokom pečenja keksići bi narasli i taj otisak poprilično nestao tako da je bolje vaditi krugove i na sredini pečenje, kada keksići narastu, uzeti pečat i utisnuti na keksiće a onda nastaviti sa pečenjem.

Dodatak: Ako nemate gde da kupite mešavinu začina za speculaas keks napravite je sami tj. pomešajte 4 kašičice cimeta, 1 kašičicu mlevenog karanfilića, 1 kašičicu mlevenog muskatnog oraščića, 1/4 kašičice sveže mlevenog belog bibera, 1/2 kašičice đumbira u prahu i 1/4 kašičice cardamom-a pa mešavinu stavite u teglicu i koristite je po potrebi.

Jamie Olivera sam mnogo više pratila pre nekih 15-ak godina, kada sam sa žarom gutala svaki njegov savet, svaku cakicu o kojima je pričao u tadašnjim TV serijalima. Na žalost malo šta sam mogla i isprobati jer mnoge namirnice koje je koristio u svojim receptima za nas su bile čista egzotika. Znam da sveži bosiljak nigde nismo mogli naći a onda na nekoj autobuskoj stanici videli smo dekicu koji ga prodaje u busenovima, sa sve zemljom, umotane u novinski papir... Kupili smo mu sve i gajili ga kod kuće u saksijama našta su nas naši najbliži gledali ko da smo pali s marsa :)
Sada su na sreću mnoge namirnice dostupnije pa je sve mnogo lakše... Doduše sada ga ne gledam tako često ali cenim ono što radi... i poštujem želju i ideju a to je "naterati" ljude da sami kuvaju i da vode računa koje namirnice koriste, da postanu svesni bitnosti onoga što unose u svoje telo.
Nego danas na blogu gost mi je upravo Jamie Oliver sa par svojih recepata :).

Recepti su iz knjige Sve za 30 minuta - Džejmi Oliver i blog JA U KUHINJI... ima ekskluzivno pravo da ih prenese u celosti onako kako ih je Jamie Oliver (http://www.jamieoliver.com/) napisao i napravio a njegov fotograf Dejvid Loftas (http://www.davidloftus.com) fotografisao.

Klik na sliku za uvećanje!

A kada smo već tu i kada se praznična atmosfera polako zahuktava rešili smo da obradujemo jednog čitaoca bloga baš tom knjigom: Sve za 30 minuta - Džejmi Oliver.
Sve što trebate da uradite je:

Lajkujte stranicu JA U KUHINJI... na fb-u (ako imate nalog)
Podelite ovu objavu sa prijateljima (na društvenim mrežama)
Ostavite komentar pod ovim postom sa nekom adresom na koju vas možemo kontaktirati ako budete srećni dobitnik

Nagradna igra traje do 12.12.2015. u ponoć a dobitnika ćemo proglasiti 14.12.2015. u regularnom postu na blogu. Srećno!

Napomena: Organizator i finansijer darivanja je blog JA U KUHINJI...

Sreća... lepota... radost života je u nama samima, potpuno odvojena i nevezana za bilo šta spolja, bilo šta materijalno...
Ako imamo mir, bezbrižnost, spokoj u srcu i duši (ljubav se podrazumeva, ne pričam sada o njoj ovde) sve će nam biti lepo, a ako zbog nečega naše srce nije smireno, spokojno, bezbrižno džabe i najlepši pogledi, predmeti, mirisi, ukusi... srce ih neće prepoznati i doživeti.
Ja polako ponovo krećem da osećam mirise, ukuse, poglede...
Neizvesnost je ta koja ponekad parališe. Čekanje, razmišljanje, nada, strah... Paralisali su me potpuno do te mere da nisam imala volje ništa novo da skuvam i fotografišem, nedeljama (u draft-u više nemam ni JEDAN pripremljen recept što se gotovo NIKAD nije desilo)...
Jesen je prošla pored mene kao nemi film... Videla sam ja predivne boje jeseni, blagi sunčevi zraki su me obasjavali, kuvala sam i jela svoja omiljena jela ali... Pogledi nisu izazivali nikakvu emociju, hrana je bila bljutava...
Sada polako vidim lepotu i u najkišnijem, sivljem, "bljutavijem" danu... srce se polako budi i opet peva svoju srećnu pesmu...jer barem na kratko (ma kako "dugo" to "kratko" bilo) pobedili smo smrt :)
I vratila sam se u kuhinju ovim mirisnim, mekanim, slatko-lepljivim pecivima i predpraznično raspoloženje može da počne :)
A tu je i darivanje kome se možete priključiti na ovom postu :)

Potrebno je:
(za 24 rolnice)

150 g pirea od bundeve (*)

1 veće jaje

300 ml toplog mleka

1 kašika šećera

1 kesica suvog kvasca

prstohvat soli

oko 700-750 g brašna tip 500

za fil:

oko 125 g putera

100 g smeđeg šećera

2 kašičice začina za pitu od bundeve (Pumpkin Pie Spice) (**)

za preliv:

slani karamel sos

pečeni lešnici

Način pripreme:

U činiju za mešanje stavila sam pire od bundeve, jaje, so, šećer, toplo mleko i suvi kvasac pa sve dobro promešala a onda malo po malo dodavala brašno dok nisam dobila testo koje se lepo mesi (u mom slučaju oko 700 g).

Testo sam prekrila providnom folijom i ostavila da udvostruči volumen a onda premesila, podelila na 2 dela i svaki deo testa tanjila na 5 mm debljine (od prilike 40x30 cm), premazivala puterom sobne temperature i posipala mešavinom smeđeg šećera i začina. Umotavala sam oba testa po dužini a zatim sekla na rolnice debljine oko 3 cm (na 12 delova). I sad polovinu rolnica sam stavljala u kalupe za maffine (namazane puterom) a polovinu sam stavljala u pleh na papir za pečenje. Od gore na svaku sam stavila još po malo putera koji mi je ostao od onih 125 g.

Ostavila sam testo opet da naraste a zatim pekla na 220 stepeni oko 20 minuta tj. dok nije krenulo da rumeni.

Tople rolnice sam servirala prelivene karamelom i posute pečenim lešnikom.

(*) Ja volim pire da pravim od hokaido bundeve jer je ona slađa i pire bude gust i suv kao da ste bareni krompir protisnuli kroz sito, jer kad koristim druge vrste bundeve pire zna da bude dosta vodeniji i neutralnijeg ukusa... U tom slučaju će vam trebati nešto više brašna za testo, zato i nisam dala tačnu meru jer zavisi od vlažnosti pirea od bundeve.

(**) Ako nemate gotov mix začina na pitu od bundeve napravite ga sami tj. pomešajte 3 kašike (supene kašike, ostali sastojci su u kafenim kašičicama) mlevenog cimeta sa 2 kašičice mlevenog đumbira, 2 kašičice mlevenog muskatnog oraha, 1,5 kašičicom all space-a i 1,5 kašičice mlevenog karanfilića. Sve dobro promešajte, stavite u teglicu i koristite po potrebi.

Vreme praznika se bliži i često u receptima vidim da se koristi zaslađeno kondenzovano mleko i prosto se iznerviram jer iako se mnogo toga može naći kod nas na ovo malo teže naletim...
A onda sam naišla na recept za domaću varijantu i oduševila se!
Više nema prepreke za isprobavanje mnogih slatkih čudesa.

Potrebno je:

(za teglicu od 300 ml)

130 g šećera

110 ml vode

130 g mleka u prahu

1 kašičica ekstrakta vanile

Način pripreme:

U lonče sam sipala šećer i vodu pa na laganoj vatri kuvala dok se sav šećer nije otopio.

U mleko u prahu lagano sam dodala pripremljen sirup muteći mikserom na najslabijoj brzini dok se sve lepo nije povezalo.
Ako treba mleko u prahu prvo prosejte (da nema grudvice) a ako ih budete imali i posle miksanja jednostavno procedite smesu pre sipanja u teglicu.

Teglicu sam dobro zatvorila i stavila u frižider.

Napomena: Poželjno je iskoristiti u roku od nedelju dana. A može biti i lep i simpatičan poklon ljudima koji to cene.

Domaća verzija čuvenog Baylis-a... tako kremast, pitak... da prosto ne možete da stanete... ipak...
Za prijatne, opuštene, srećne, svečane i sve druge trenutke...

Potrebno je:

(za oko 600-700 ml)

250 ml slatke pavlake

1 konzerva kondenzovanog mleka ili jedna mera domaćeg

350 ml Irish whiskey-ja

1 kašičica instant kafe

2 kašike čokoladnog sirupa ili 1 kašičica ekstrakta čokolade

1 kašičica ekstrakta vanile

1 kašičica ekstrakta badema

100 ml karamel sosa (opciono)

Način pripreme:

Sve sastoje stavila sam u blender, lagano miksala 20-ak sekundi a onda sipala u flašu i odložila u frižider.

Pre upotrebe dobro promućkajte a služite u čašicama sa dosta leda.

Dodajte čokoladnim kockama malo neobičniju i svečaniju notu...

Potrebno je:

(za pleh 23x33 cm)

180 g brašna

50 g kakao praha

prstohvat himalajske soli

150 g putera

100 g čokolade za kuvanje

150 g smeđeg šećera

3 jaja

1 kašičica ekstrakta vanile

80 ml Irish Cream-a

za glazuru:

100 g čokolade za kuvanje

40 ml Irish Cream-a

1 žumance

3 kašičice šećera u prahu

30 g putera

i još:

šaka-dve lešnika

Način pripreme:

U jednoj činiji sam pomešala sve suve sastojke a u drugoj pomešala otopljen puter i čokoladu.

U činiju za mešanje stavila sam jaja i šećer i mikserom mutila dok se sve fino nije povezalo. Dodala sam zatim otopljen puter i čokoladu, ekstrakt vanile i Irish Cream a zatim polako, ručno dodala i suve sastojke tek dok se sve nije pomešalo.

Sipala sam smesu u pleh obložen papirom za pečenje i pekla oko 20 minuta u rerni predhodno zagrejanoj na 220 stepeni. Kada zabodete čačkalicu treba da izađe blago lepljiva (ne skroz suva, pazite da ga ne prepečete).

Izvadila sam pleh iz rerne i ostavila oko sat vremena da se prohladi na sobnoj temperaturi.

Priprema glazure: U šerpicu sam stavila iskickanu čokoladu i Irish Cream pa na laganoj vatri zagrevala dok se nije sve otopilo, žicom za mešanje sam promešala a onda dodala žumance koje sam prethodno umutila sa šećerom. Nastavila sam sve zajedno da mešam na jako laganoj vatri (4 od 9) i dodala kockicu putera. Kada je sve otopilo, spojilo i postalo fino sjajno i glatko sklonila sam sa vatre i prelila preko kolača, poravnala, posula pečenim lešnicima i ostavila potpuno da se ohladi a zatim sekla na kockice i servirala.

Napomena: Ako vas mrzi da sami pravite Irish Cream koristite Baileys ili mleko (ako ne želite alkohol ali tada neće imati taj specifičan ukus)...

Deca vole ovo doba godine i već mesec dana "cvile" pitajući se kada ću krenuti da pravim keksiće, kada ćemo okititi kuću, kada, kada... A meni kao da je neko ukrao par meseci i sada ne mogu stići sve da bi došli do faze kićenja jelke... Jedva sam uspela i ove keksiće napraviti i zamirisati kuću ali su opet morali čekati danima da dobiju zeleno svetlo da ih jedu...;)
Bez obzira na sve keksići su super, tako mirisni i fini da zaista celu kuću obaviju mirisom "praznika"... Možete im napraviti i rupice i staviti kao ukras na jelku, možete ih upakovati u teglu, lepu kutiju ili nešto treće i pokloniti dragim ljudima, možete... jednostavno sesti u svoj omiljeni kutak i grickati jedan po jedan...

I da, umalo da zaboravim, vreme je da proglasimo dobitnika knjige iz ovog posta :). Hvala svima koji ste ostavili komentar i poželeli knjigu. Na žalost ne možemo usrećiti sve vas (a tako bih rado) ali zato jednog nadam se da hoćemo.

Molila bih IvaZoMi sa komentarom "Cooking is loving :D!" da što pre pošalje adresu da knjiga može da krene put nje :)

Potrebno je:

(za 3 pleha keksića tj. jednu prepunu limenu kutiju)

90 g putera

90 g smeđeg šećera

150 g meda

2 kašičice (15 g) kakao praha

100 g mlevenih, pečenih, lešnika

250 g brašna

2 kašičice začina za medenjake

1/4 ravne kašičice sode bikarbone

kora pola limuna

prstohvat soli

Način pripreme:

U jednoj posudi sam pomešala sve suve sastojke a u drugoj varjačom dobro razradila puter sobne temperature. Dodala sam šećer i mešala dok se sve fino nije povezalo a onda i med. Kada je sve bilo fino spojeno malo po malo dodavala sam mešavinu suvih sastojaka i zamesila testo.

Testo sam podelila na dva dela, svaki rukama istanjila i umotala u alufoliju pa stavila u frižider na par sati da se što više ohladi.

Hladno testo tanjila sam između dva lista papira za pečenje i vadila oblike po želji, ređala u pleh na papir za pečenje i pekla 12 minuta na 180 stepeni (rernu sam predhodno zagrejala).

Kada su bili gotovi keksiće sam par minuta ostavila u plehu da se malo stegnu a onda vadila na rešetku i sačekala da se potpuno ohlade.

Ukrašavanje je išlo u par varijanti a to je: po malo crne čokolade i seckanih lešnika na zvezdice, bela čokolada i kokosov šećer na srca, šećerna glazura sa daškom akore ruma na krugove...

Gotove keksiće sam onda stavila u limene kutije i držala na hladnom do degustacije.

Savet: Ako nemate mešavinu začina za medenjake stavite 1/2 ravne kašičice đumbira u prahu, 1 ravnu kašičicu cimeta, 1/4 ravne kašičice mlevenog karanfilića, 1/4 kašičica mlevenog kardamoma, malo muskatnog oraha, malo zvezdastog anisa u prahu...

Klasičan keksić koji zaslužuje mesto na blogu :) A može biti i lep poklon... ljudima koji znaju da cene ovakve poklone :)

Potrebno je:

(za 50-ak medenjaka tj. dva pleha)

500 g brašna

100 g šećera

1 kašičica začina za medenjake

1 ravna kašičica sode bikarbone

2 žumanca

1 jaje

50 g otopljenog putera

200 g tečnog meda

60 ml mleka

za glazuru:

2 belanca

100 g šećera u prahu

malo limunovog soka

Način pripreme:

U činiju za mešanje stavila sam sve suve sastojke i dobro promešala a onda u sredini napravila udubljenje i stavila sve vlažne sastojke, blago ih pomešala u sredini a onda zamesila kompaktno testo. (ako vam se učini da je suviše suvo dodajte još "mrvicu" mleka). Testo sam stavila u frižider na sat-dva a onda kašičicom uzimala po malo testa, pravila kuglice veličine oraha i ređala u pleh na papir za pečenje.

Pekla sam ih 15 minuta u rerni predhodno zagrejanoj na 180 stepeni. Kada sam pleh izvadila iz rerne sačekala sam da se malo prohlade u njemu a onda ih stavila na rešetku da se skroz ohlade.

Priprema glazure: U lonac za kuvanje na pari stavila sam belanca i umutila ih u čvrst sneg a onda dodala šećer i malo limunovog soka. Stavila sam lonac na ringlu i na umerenoj vatri kuvala belanca na pari nekih 20-ak minuta stalno mešajući žicom za mućenje.

Jedan po jedan medenjak umakala sam u glazuru, stavljala na papir za pečenje i ostavila da se glazura potpuno osuši.

Savet: Ova količina glazure dovoljna je za polovinu medenjaka (i morate jako brzo raditi da bi glazura bila glatka) a mislim da bi se glazura bolje i jednostavnije osušila da je nisam kuvala tj. samo da sam pomešala belanca i šećer i keksiće odmah umakala.

Kada na brzinu treba spremiti nešto svečano i nesvakidašnje uvek je tu biftek koji se jako brzo sprema i uz minimalno truda dobijete maksimalno uživanje.

Priprema bifteka mi je uvek manje-više ista samo se marinade i prelivi menjaju... Ovog puta preliv je sos od pečenog belog luka i drugi karamelizovani luk sa džemom od smokvi...

Potrebno je:

(za 4 osobe)

1 kg bifteka sečenog na šnicle debljine oko 3 cm

za marinadu:

1 kašičica senfa

1 kašičica meda

3-4 kašike maslinovog ulja

sveže mleven biber

za sos od pečenog belog luka:

2 glavice belog luka

50 g putera

1 kašika brašna

oko 300-400 ml goveđe supe ili mleka

malo muskatnog oraha

svež vlašac

himalajsa so, biber

za karamelizovani luk:

1 mera karamelizovanog luka

1 velika kašika džema od smokvi

za prilog:

1 kg mladih krompira

malo maslinovog ulja + putera

himalajska so

Način pripreme:

Priprema mesa: Meso sam očistila od eventualnih žilica, isekla na šnicle debljine par centimetara i premazala marinadom (pomešala sve sastojke) pa stavila u frižider na 24 h. Par sati pre pečenja izvadila sam ga iz frižidera da poprimi sobnu temperaturu a onda zagrejala gril tiganj i pekla sa svake strane po 3 minuta, izvadila na tanjir, posolila, prekrila alu folijom i ostavila 5 minuta da "odmori" a zatim servirala.

Priprema krompira: U pleh sam stavila krompire sečene na četvrtine, bez ljušćenja, samo sam ih dobro oprela, prelila sa malo maslinovog ulja, dodala "kockicu" putera tu i tamo i posolila a pored ubacila i dve glavice belog luka, svaku malo zasečenu na vrhu, prelivenu sa malo maslinovog ulja i umotanu u alu foliju. Rernu sam uključila na 180 stepeni na sat vremena. Kada je krompir bio fino mekan ali još ne rumen izvadila sam luk i krenula da pripremam sos i meso a krompir ostavila da se peče dok nije porumeneo a onda isključila rernu i ostavila ga unutra do serviranja.

Priprema sosa od belog luka: Kada se pečeni beli luk malo prohladio istisnula sam svaki čen što sam više mogla. U šerpici sam otopila puter, stavila brašno i stalno mešala dok blago nije krenulo da rumeni a zatim dodala istisnut pečeni beli luk i malo po malo mleka (u mom slučaju a može i bujon). Mešala sam neprestano žicom za mućenje da mi se ne stvore grudvice i kuvala dok sos nije krenuo da se zgušnjava... S vremena na vreme sam dodavala po malo mleka a na kraju po ukusu još posolila, dodala muskatnog oraha i šaku-dve svežeg, sitno seckanog vlašca (to već kad sam sklonila s vatre).

Priprema karamelizovanog luka sa džemom od smokvi: Klasično sam pravila karamelizovan luk i samo pred sam kraj kada je sve maltene gotovo dodala džem i još kratko sve zajedno prodinstala.

Serviranje: Na tanjir za serviranje sa jedne stvane sam stavila pečeni krompir a sa druge po par parčeta mesa sa prelivom po želji...

"Među ljudima je mala razlika, ali ta mala razlika pravi veliku razliku.

Mala razlika je stav. Velika razlika je da li je on pozitivan ili negativan"

V. Klement Stoun

Potrebno je:

(za 2 pleha keksića tj. oko 25 komada gotovih, spojenih)

za keksiće:

3 belanca

150 g šećera

150 g kokosovog brašna

za fil:

3 žumanca

4 kašike šećera u prahu (80 g)

60 g čokolade za kuvanje

100 g putera

Način pripreme:

Priprema keksića: Belanca sam umutila u čvrst sneg a zatim dodala šećer i miksala dok se sve fino nije spojilo i belanca postala čvrsta i sjajna. Ručno sam zatim u smesu dodala kokosovo brašno i blago mešala dok se sve nije povezalo.

Sa kašičicom sam vadila po malo smese i formirala keksiće na papiru za pečenje.

Rernu sam zagrejala na 160 stepeni pa pekla keksiće 10 minuta na toj temperaturi a onda još 10 na 100 strepeni sa opcijom ventilatora jer cilj je više da se prosuše nego ispeku... Čim krenu da rumene na površini smanjite temperaturu i "prosušite" ih dok na dodir ne budu čvrsti.

Izvadila sam keksiće iz pleha i ohladila ih na rešetki.

Priprema fila: Na pari sam kuvala žumanca sa šećerom u prahu nekih 10-ak minuta stalno mešajući a onda kada sam primetila da se već vidno zgušnjavaju dodala sam čokoladu i još kratko kuvala a zatim i puter i mešala dok se sav puter nije istopio i povezao sa ostalim sastojcima. Fil sam preručila u činijicu, prekrila providnom folijom i stavila u frižider da se skroz ohladi.

Kada je fil bio hladan a i keksići takođe uzimala sam po dva keksića i "spajala" kašičicom fila.

Gotove keksiće spremila sam u limenu kutiju i držala u frižideru do serviranja.

Keksići koji su potpuno nezaobilazni u novogodišnjem setu keksića već godinama i gotovo uvek budu prvi pojedeni ;)

Potrebno je:

(za 50-ak keksića)

240 g čokolade za kuvanje

60 g putera

2 veća jaja

100 g šećera

malo ekstrakta vanile

kašičica ulja koščice šljive (opciono)

220 g oštrog brašna

1/2 kašičice praška za pecivo

prstohvat (himalajske) soli

i još:

oko 100 g šećera u prahu

Način pripreme:

U šerpicu sam stavila lomljenu čokoladu i puter pa na laganoj vatri topila dok se sve fino nije povezalo a zatim ostavila da se malo prohladi.

Mikserom sam umutila belanca u čvrst sneg, dodala žumanca a nešto kasnije i šećer, ekstrakt vanile, ulje koščica šljive. Kada se sve fino povezalo dodala sam mešavinu otopljene čokolade i putera a onda i brašno (u koje sam stavila prašak za pecivo i mrvu soli).

Posudu sa testom sam prekrila alu folijom i stavila u frižider na par sati (a najbolje preko noći).

Kašičicom sam uzimala po malo testa i pravila kuglice veličine oraha, valjala ih u prah šećer i ređala u pleh na papir za pečenje (sa razmakom od 4-5 cm).

Rernu sam zagrejala na 180 stepeni i keksiće pekla 13 minuta a onda držala par minuta u plehu (da se malo stegnu) pa vadila na rešetku da se skroz ohlade a onda ih odložila u limenu kutiju do serviranja.

Savet: Ako želite dve vrste keksića od polovine testa možete praviti roščiće i valjati ih u grilijaš i peći 12 minuta... U suštini isto testo a keksići potpuno različiti po teksturi i ukusu...

"...Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce zaplićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom. Nisam vešt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mom životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne verujem da mi je unapred zapisan put kojim ću proći, jer ne verujem u neki naročiti red ovoga sveta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojanih izmena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku mešanja. Ne možeš je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš..."
(M. Selimović)

Potrebno je:

(za 12 keksića prečnika oko 9 cm)

125 g putera

80 g kristal šećera

40 g muscovado smeđeg šećera

1 jaje

ekstrakt vanile

200 g brašna

1/2 kašičice sode bikarbone

prstohvat (himalajske) soli

120 g čokoladnih kapljica

Način pripreme:

U činiji za mućenje otopila sam puter, dodala obe vrste šećera a onda mikserom sve dobro umutila. Dodala sam zatim jaje i ekstrakt vanile pa opet sve dobro umutila a onda i lagano (tek dok se nije spojilo) mešavinu brašna, sode bikarbone i soli. Na kraju sam ručno umešala i čokoladne kapljice.

Kašikom za sladoled vadila sam testo i ređala u pleh (na papir za pečenje) sa velikim razmakom između (jer se keksići tokom pečenja dosta rašire).

Rernu sam zagrejala na 180 stepeni i keksiće pekla 12 minuta a onda izvadila iz rerne, ostavila u plehu da se malo stisnu pa izvadila na rešetku da se skroz ohlade a onda ih odložila u limenu kutiju do posluženja.

Savet: Ako nemate gde da kupite čokoladne kapljice napravite ih sami prema uputstvima iz ovog posta. A i keksiće možete praviti i manje (vaditi i oblikovati kašičicom) i onda peći 10 minuta.

Lisnati kelj sa slaninicom / Kale with bacon and pasta

Pizza sa lisnatim keljom i leblebijom / Pizza with kale and chickpeas

Supa od povrća i lisnatog kelja

Energetske pločice / Raw Brownies

Kus-kus sa piletinom / Chicken with couscous

Piletina marinirana u kokosovom mleku

Skuša iz rerne

Durmitor - Uspon na Bobotov kuk

Špekulas keks / Speculaas cookies

Gost na blogu: Jamie Oliver + DARIVANJE

Rolnice sa bundevom i cimetom / Pumpkin cinnamon rolls

Domaće zaslađeno kondenzovano mleko / Homemade sweetened condensed milk

Domaći Irski krem liker / Homemade Irish Cream

Čokoladne kocke sa Irskim kremom / Brownies with Irish Cream

Đumbir keksići sa lešnikom / Ginger hazelnut cookies

Medenjaci

Biftek sa sosom od pečenog belog luka

Kokos padobranci

Raspuknuti keksići / Chocolate crinkles

Keks sa čokoladnim kapljicama / Chocolate Chip Cookies