Uspon na Rtanj nije težak ako ste u dobroj kondiciji... Ako se zadišete dok se stepeništem popnete na 4-5-6 sprat onda je izazov... Doduše početak uspona vodi kroz šumu a na samom početku ima baš jak uspon tako da je sinkić "ispustio dušu" a da nije ni krenuo... Znoj je liptio sa njega, dah falio i ta šuma ga je nekako gušila... sve dok nije zagrlio drvo ;) a onda je sve bilo lakše i na kraju kada smo izašli na čistinu kao da je prodisao a do vrha "odleteo" bez problema onda kada smo svi mi ostali bili u nekim svojim krizama...
Bilo kako bilo lepo je i ne tako specijalno naporno... Mi smo doduše išli južnom stranom koja važi za lakšu i... obećali smo sebi da sledeći put idemo onom težom ;) (Neke trekove i ideje za planinarenje po Rtnju i okolini možete naći ovde).
Put do vrha trajao je tri sata normalnog hoda a onda smo se gore zadržali, ja mislim četiri. Bilo je tako lepo, veći deo vremena smo bili sami i... Potpuno čarobno... Na trenutke potpuno sunčano, na trenutke potpuno oblačno i tako magično kad oblaci prolaze "kroz" nas... ma predivno i svakako vredno malo znoja i zadihanosti... i naravno upale mišića par narednih dana ;)
Ono što bih samo napomenula da i ako idete u sred leta obavezno ponesete slojevitu odeću jer na vrhu duva kad god i ako naiđe oblak zna da bude jako hladno... I voda, potrebno je da imate dosta vode jer je uz put nigde nema tako da 1,5 l minimum po osobi (doduše to opet zavisi od doba godine kada idete).
A ja kad pomislim na planinu, na tu nedirnutu prirodu nekako uvek pomislim i na pravu, nezagađenu hranu... na pravo, domaće mleko, i proizvode od istog...
I iako mi je bila misaona imenica da u sred Beograda pijem domaće mleko ipak moguće je... Doduše prva tura se pokvarila i umalo nisam plakala ali... (kako sam ga iskoristila u sledećem postu) ali zato drugi put :) Deo je završio u ovom super finom domaćem kiselom mleku a deo su deca popila onako samo za sebe kao nešto jako dragoceno...
Kada je domaće kiselo mleko u pitanju ja sam odrasla na njemu. Imali smo dve ulice od nas mlekačiju koji nam je svako jutro donosio mleko (još toplo, sveže pomuženo...) i onda je mama pravila kajmak, sir, kiselo mleko...
I čudno kako me prva kašičica ovog domaćeg kiselog mleka tako vratila u to vreme... kao da sam na trenutak opet živela u toj kući, imala te godine, te osećaje...
I nije teško napraviti domaću stvar ako imate prave sastojke... U ovom slučaju bitno je imati domaće mleko... Mislim izvodljivo je i sa svakim drugim ali...
Za maju možete koristiti kiselo mleko, jogurt, kiselu pavlaku... Ja se sećam da sam najviše volela sa kiselom pavlakom i zato sam ga i sada tako napravila. Prvi put kupite čašicu kisele pavlake a svaki sledeći put koristite po kašiku tog kiselog mleka koje ste sami napravili. Mada na taj način vremenom kiselo mleko postane kiselije i grudvičastije tako da je najlepše i najnežnije to prvo koje je napravljeno sa kupnovom pavlakom. U ostalom sve je stvar ukusa...
Potrebno je:
(za 8 čašica od 100 ml)
oko 900 ml domaćeg mleka
1 kašika kisele pavlake
Način pripreme:
Domaće mleko zagrejala sam tek da bude mlako. Zasebno u šoljici pomešala sam kašiku kisele pavlake i malo mleka pa sve to umešala u toplo mleko a onda sipala u teglice. U mom slučaju sam onda uključila aparat za kiseljene mleka i ostavila ga 8-10 sati (ili preko noći) da se mleko ukiseli a onda teglice zatvorila i stavila u frižider do upotrebe.
Ako nemate aparat za kiseljenje mleka onda posude stavite u rernu da se zagreju na 50 stepeni a posle isključite i ostavite tako preko noći (ne otvarajući rernu) da se ukiseli. Ili varijanta 3 je da teglice sa tako toplim mlekom i majom umotate u par ćebića i ostavite preko noći da se ukiseli...
A kasnije ja sam u neke teglice dodala slatko od borovnica i sve smutila u jogurt a u deo sam stavila po kašiku meda, malo seckanih sirovih badema, malo chia semenki i goji bobica... (ta varijanta je moj favorit).
